Бесплатан алат

Провера стамбене заједнице: да ли је ваша зграда уписана

Бесплатан алат: изаберите град и општину, па добијате тачно шта да унесете у званични регистар и шта значи сваки могући резултат. Без налога и без плаћања.

1Где се зграда налази

Београд има 17 градских општина и у регистру се бира општина, не "Београд". Ако нисте сигурни којој општини припада адреса, проверите је преко поштанског броја или мапе.

2Адреса зграде
3Шта да унесете у регистар

Попуните општину, улицу и број па ћете добити тачне вредности за унос и линк ка званичној претрази.

Ако зграда ИЗАЂЕ у резултату

Заједница је регистрована. Проверите да ли је управник тачан - ако је уписан бивши управник, промена није пријављена, а то прави проблем код банке и при потписивању уговора. Ако је уписан професионални управник, проверите му и лиценцу у регистру Привредне коморе Србије.

Ако НЕМА резултата

Пре него што закључите да зграда није уписана, пробајте суседни кућни број и други улаз - адреса уме да буде заведена другачије, а сваки улаз може бити засебна заједница. Ако и даље нема ничега, заједница вероватно није регистрована.

Шта се тачно проверава

Јединствена евиденција стамбених заједница је јавна база у којој се на једном месту налазе подаци о свим регистрованим стамбеним заједницама у Србији. Води је Републички геодетски завод, доступна је свима, бесплатна је и не тражи налог. За сваку уписану зграду тамо се виде адреса, матични број заједнице и ко је уписани управник.

Важно је разликовати два појма која се стално мешају. Зграда се уписује у Регистар стамбених заједница који води општина или град. Сви ти локални уписи се сливају у јединствену евиденцију на нивоу целе Србије. Регистар је место где се уписује, евиденција је јавни излог где свако може да види резултат.

Зашто претрага најчешће не успе

У званичној претрази бира се општина, а не град. Ко тражи "Београд" не налази ништа, јер Београд у листи не постоји као једна ставка - постоји седамнаест градских општина. Исто важи за Ниш (пет градских општина) и Нови Сад (Нови Сад и Петроварадин). То је најчешћи разлог због кога корисник закључи да зграда није уписана иако уредно јесте, и главни разлог због кога овај алат постоји: прво разреши град у општину, па тек онда шаље на претрагу.

Друга два честа узрока:

  • Више улаза. Зграда са више улаза може бити више засебних стамбених заједница, свака са својим уписом и својим матичним бројем. Ако тражите улаз А, а уписан је улаз Б, резултат изгледа као да зграде нема.
  • Адреса заведена другачије. Кућни број у евиденцији уме да се разликује од оног у свакодневном говору (24 наспрам 24a, или суседни број). Пробајте и суседни број пре него што одустанете.

Шта значи то што сте нашли

Ако се зграда појави, заједница постоји као правно лице: има матични број и PIB, може да отвори текући рачун, закључује уговоре и пред судом наплати дуг од власника који не плаћа. Тада је вредно проверити још две ствари.

Прво, да ли је управник тачан. Застарео податак - бивши управник и даље уписан - није формалност: банка и извођачи проверавају ко је овлашћен да заступа заједницу, па зграда уме да запне баш у тренутку када јој треба уговор. Управник је дужан да пријави промену, а рокови и последице су разложени у тексту о мандату управника зграде.

Друго, ако је уписан професионални управник, проверите му лиценцу у регистру професионалних управника који води Привредна комора Србије. Тамо се претражује по имену или седишту и види се да ли је лиценца активна, суспендована или одузета. Ангажовање лица без важеће лиценце носи конкретан ризик за целу заједницу.

Ако зграда није уписана

Стамбена заједница по закону настаје чим зграда има два или више власника посебних делова - али док се не упише, не може ништа да уради: нема матични број ни PIB, не може да отвори рачун ни законито да прикупља новац за одржавање, а управник нема основ да је заступа. Поступак уписа иде овако:

  1. Сазовите скупштину и изаберите управника - из редова власника или ангажујте професионалног.
  2. Саставите записник са седнице и списак власника посебних делова (станова, локала, гаража).
  3. Поднесите пријаву за упис надлежном регистру у својој општини, у року од 15 дана од седнице на којој је изабран управник.
  4. Када добијете решење са матичним бројем, зграда се појављује и у јединственој евиденцији.

Цео поступак са списком документације разложен је у водичу о регистрацији стамбене заједнице. Ако станари сами не изаберу управника и не региструју заједницу, општина може да постави принудног управника по прописаној накнади - готово увек скупље него да зграда сама изабере.

Ко све ово проверава и зашто

  • Власник стана - да види да ли је његова заједница уопште регистрована и ко је званично управник.
  • Купац стана - да пре куповине провери да зграда функционише као правно лице. "Зграда има управника и уредно се плаћа одржавање" је тврдња која се проверава за пола минута.
  • Управник - да потврди да су подаци тачни и да је и сам исправно уписан. Уредан упис штити и њега, јер потврђује његово овлашћење.
  • Банке и извођачи - да провере ко сме да потпише уговор у име заједнице.

Када је заједница регистрована, следећи проблем је да подаци остану тачни. У еЗаједници се евиденција зграде, посебних делова, власника и управника води на једном месту, па се пријава промене за регистар припрема из већ унетих података уместо да се сваки пут куца изнова. Закажите демо од 30 минута или почните од бесплатног водича кроз пуноважну е-седницу.

Спроведите ово у својој згради
eZajednica рачуна кворум и већину аутоматски, води евиденцију посебних делова и прави записник у PDF-у.

Остали бесплатни алати

Прочитајте и