Скупштина станара: кворум, гласање и одлуке (водич 2026)

Скупштина стамбене заједнице је орган који доноси све важне одлуке - од висине накнаде до великих радова на згради. Али одлука вреди само ако је донета по правилима: са кворумом, прописаном већином и унесена у записник. Ако било шта од тога фали, одлука се може оспорити, а са њом падају и уговори закључени на основу ње. Ево како да скупштина буде пуноважна - и шта се дешава када кворума нема.

Како се сазива седница

Седницу сазива управник - то је једна од његових законских обавеза - са обавештењем које садржи време, место и дневни ред. Рок и начин обавештавања прописани су Законом о становању и одржавању зграда ("Службени гласник РС", бр. 104/2016 и 9/2020) - позив се упућује најмање 3 дана пре седнице (чл. 42) - и правилима власника. Циљ није форма: циљ је да сваки власник има реалну прилику да учествује.

Зато је важно да позив буде доказив. Ако се одлука касније оспори, прво питање је да ли су сви власници уредно обавештени и у року. Огласна табла на којој се папир изгуби за два дана то не доказује; потврда о испоруци и читању - доказује.

Кворум - колико власника мора да учествује

• Редовна седница (чл. 45): кворум чини обична већина од укупног броја гласова чланова који имају право гласа, осим ако је одлуком заједнице одређен већи број.
• Поновљена седница (чл. 45): ако кворума нема, седница се понавља и тада је кворум 1/3 укупног броја гласова (осим ако је одређен већи број). За конкретне бројеве унесите број станова у калкулатор кворума и већине.

Кворум није исто што и већина

Ово је забуна која обара највише одлука. Кворум одговара на питање да ли седница уопште може да се одржи. Већина одговара на питање да ли је одлука усвојена. То су два одвојена прага и - кључно - мере се према различитим основама.

Обе већине уређује члан 44. Код обичне већине уздржани се не броје ни на једну страну, а изједначење значи да одлука није прошла. Код квалификоване већине излазност је небитна - праг је увек исти број гласова, ма колико људи дошло.

Замка поновљене седнице

Одатле следи закључак који изненади већину управника: одлука за коју се тражи 2/3 већина не може се донети на поновљеној седници са минималним кворумом. Ако на поновљену седницу дође тачно једна трећина власника, ни једногласно "за" није довољно - једна трећина гласова математички не може дати две трећине.

Снижен кворум помаже да се седница одржи, али не помаже да крупна одлука прође. Практична последица је супротна од очекиване: за велике одлуке се не исплати чекати поновљену седницу са нижим прагом, него уложити труд у излазност - најједноставније тако што се уз седницу отвори и гласање у одсуству, јер се и те изјаве рачунају у кворум.

Пример са бројевима

Зграда има 12 станова, дакле 12 гласова. За редовну седницу мора да учествује најмање 7 власника. Ако дође петоро, седница се понавља и тада је довољно 4.

На дневном реду је замена лифта - одлука за коју се тражи 2/3 већина. Потребно је 8 гласова "за" од укупно 12, и то важи на обе седнице. На поновљеној седници са четворо присутних та одлука не може да прође, колико год се гласало. Ако је на дневном реду нешто што иде обичном већином - рецимо избор извођача за чишћење - онда је на поновљеној седници са четворо присутних довољно 3 гласа "за".

Како се гласови рачунају

По подразумеваном моделу један посебни део даје један глас - стан, локал и гаража се броје једнако. Заједница може правилима власника одредити да се гласови рачунају сразмерно уделу у заједничким деловима, односно површини посебног дела. Ако нисте сигурни шта важи код вас, проверите правила власника пре седнице.

Још један детаљ који мења рачун: посебни делови чији су власници вођени као недоступни не улазе у укупан број гласова, па се тиме мењају и сви прагови. Вођење те евиденције је део обавеза управника и разлог зашто списак власника мора бити ажуран.

Ко има право гласа, а ко само присуствује

Право гласа има власник посебног дела. То није исто што и станар: закупац који живи у стану може доћи на седницу и изнети мишљење, али не гласа - осим ако га власник овласти. Иста разлика важи и за чланове домаћинства.

Када је посебни део у сувласништву (на пример супружника), глас се не удвостручује - сувласници заједно располажу гласом који припада том посебном делу. Ако се не слажу међусобно, то је њихов унутрашњи однос, а не проблем скупштине.

Власник може да овласти друго лице да гласа уместо њега. Пуномоћје треба да буде писано и приложено уз записник - иначе је то прва ствар коју ће оспорити онај коме одлука не одговара. Исто важи и када у име правног лица гласа његов представник.

Записник - без њега одлука "не постоји"

Свака одлука уноси се у записник који води управник (или записничар кога управник именује). Записник је доказ да је одлука донета по процедури - битан код регистрације промена, отварања рачуна, уговора са извођачима и евентуалних спорова. Власник који се не слаже има право да оспори одлуку у законском року.

Добар записник обавезно садржи: датум и место, дневни ред, ко је сазвао седницу, број присутних и укупан број гласова, текст сваке одлуке и број гласова за, против и уздржаних по свакој тачки. Записник без бројева не доказује ништа - управо је број гласова оно што се касније оспорава.

Шта да радим ако...

• ...никад не скупимо кворум. Уведите писано и електронско изјашњавање - власник који тако гласа рачуна се као присутан. То је једина мера која стварно мења излазност; детаљи у тексту о електронском гласању станара.
• ...управник не сазива седницу. Сазивање је његова обавеза; ако је не извршава, пут је пријава надлежном органу.
• ...нисмо сигурни колико гласова нам треба. Унесите број посебних делова и тип одлуке у калкулатор - добијате оба прага и за редовну и за поновљену седницу.
• ...неко оспорава већ донету одлуку. Проверите записник: да ли су уписани укупан број гласова, број присутних и резултат по тачкама. Ако то недостаје, одлука је рањива.
• ...зграда није регистрована. Скупштина може да заседа, али заједница без уписа нема матични број ни рачун - прво региструјте стамбену заједницу.