Калкулатор кворума и већине за скупштину станара

Шта је кворум и зашто се седнице најчешће руше на њему

Кворум је најмањи број гласова који мора да учествује да би седница скупштине била пуноважна. Није ствар процедуре ради процедуре: одлука донета без кворума може да се оспори, а са њом падају и уговори закључени на основу те одлуке - радови на фасади, сервис лифта, кредит заједнице. Зато је кворум прва ствар коју проверава свако ко касније оспорава одлуку.

По члану 45 Закона о становању и одржавању зграда ("Службени гласник РС", бр. 104/2016 и 9/2020), кворум за редовну седницу чини обична већина од укупног броја гласова. Ако се седница не може одржати због недостатка кворума, сазива се поновљена седница на којој је кворум 1/3 укупног броја гласова.

Кворум није исто што и већина

Ово је најчешћа забуна и разлог због кога смо направили овај алат. Кворум одговара на питање "да ли седница уопште може да се одржи", а већина на питање "да ли је одлука усвојена". То су два одвојена прага и мере се према различитим основама:

• Обична већина се мери према присутнима - потребно је више гласова "за" него "против". Уздржани се не броје ни на једну страну, а изједначење значи да одлука није прошла.
• Квалификована (2/3) већина се мери према укупном броју гласова у заједници, не према присутнима. Није важно колико људи је дошло - праг је увек исти.

Одатле следи закључак који изненади већину управника: 2/3 одлука се не може донети на поновљеној седници са минималним кворумом. Ако на поновљену седницу дође тачно 1/3 власника, ни једногласно "за" није довољно - једна трећина гласова математички не може дати две трећине. Снижен кворум помаже да се седница одржи, али не помаже да крупна одлука прође.

Пример са бројевима

Зграда има 12 станова, дакле 12 гласова. За редовну седницу треба да учествује најмање 7 власника. Ако дође само петоро, седница се понавља и тада је довољно 4. Ако је на дневном реду замена лифта - одлука за коју се тражи 2/3 већина - потребно је 8 гласова "за" од укупно 12, и то важи и на редовној и на поновљеној седници. На поновљеној седници са четворо присутних та одлука једноставно не може да прође, колико год се гласало.

Зато се у пракси исплати супротно од онога што се очекује: уместо да се чека поновљена седница са нижим прагом, за крупне одлуке треба уложити труд у излазност.

Како се излазност реално диже

Члан 44 истог закона дозвољава да власник гласа писаним или електронским путем, и такав власник се рачуна као присутан при утврђивању кворума. То је једина одредба која стварно решава проблем празних седница: власник који је на послу, у иностранству или једноставно неће да седи два сата у ходнику и даље може да гласа и да уђе у кворум.

Да би електронска одлука издржала оспоравање, мора да буде јасно ко је гласао, како и када, да је глас приписан правом власнику и посебном делу и да резултат не може накнадно да се измени. Детаљније о томе у тексту о електронском гласању станара, а о сазивању седнице и записнику у тексту о скупштини станара.

Шта овај калкулатор не зна о вашој згради

Рачун полази од законског подразумеваног модела - један посебни део даје један глас. Ваша заједница је правилима власника могла да одреди другачије: гласове сразмерно површини посебног дела, или строже прагове од законских. Закон допушта да заједница одреди већи кворум или већину, али никада мање од прописаног минимума. Ако нисте сигурни шта пише у вашим правилима, проверите их пре седнице - то је документ који се прилаже и уз регистрацију заједнице.

И још једна практична ствар: ако неки посебни делови имају статус "недоступан власник", они се не рачунају у укупан број гласова, па се и прагови мењају. Вођење те евиденције је део обавеза управника.

У еЗаједници овај рачун не радите ручно: систем зна број посебних делова и статус сваког власника, примењује праг према типу одлуке и врсти седнице, урачунава електронске гласове у кворум и закључује гласање тек када су оба услова испуњена - а затим сам прави записник у PDF-у који се не може накнадно изменити. Закажите демо па да то прођемо на подацима ваше зграде.